стара машина за савијање

Једном давно, у једном веома удаљеном селу постојала је стара машина за савијање. Сељанин је користио ову специјалну машину за израду тканине која је била позната као чирка. Били су релативно велики и гломазни, састојали су се од много делова који су радили заједно. Са овом машином сељани су правили многе ствари попут одеће, ћебади и других тканина које су користили у свакодневном животу.

Та стара машина за савијање има доживотну употребу иза себе. Преноси се кроз генерације као породично наслеђе. А та машина, која је симболизовала историју њиховог народа и колико су били добри у ткању, била је драгоцена за све сељане. Током времена, када се живот променио са постојећим, изумљене су и друге нове машине, а стара машина за ткање више није коришћена већ је остављена док људи не забораве њену употребу. Као што је ћутало у прашњавом углу чекајући да се неко сети.

Откривање тајни старе машине за савијање

Срећом, сеоске старешине – који су били мудри и нису заборавили да управљају машином док су пролазили кроз пубертет – дошли су да помогну овој деци. Како је то трајало, сви су се сместили око старе машине и почели да описују бројне карактеристичне ствари које су биле око тих зарђалих компоненти, осим гипких калема од употребљеног материјала који је био испреден у некада дивну тканину. Родитељи су заправо водили децу кроз то како да га саставе и користе, како би сами могли да схвате. Деца су седела код мајчиних ногу и занесена опчињена, док се она сагињала ка разбоју и први пут су сазнала за чудесну магију која се тка.

Деца су сазнала за стару машину за савијање и била су узбуђена. Наравно, брзо су и сами испробали ово! Почео је да се игра различитим материјалима, бојама и принтовима. Сваки пут, резултат је био да су правили разне нове дивне одеће и ћебад које нико у селу није видео. Са старом машином, процветали су своју креативност имплементирајући идеје у операције.

Оживљавање изгубљене уметности ткања са старом машином за савијање

Што више деца вежбају, постајући вешта у ткању и извлачењу курса са рукама... нису могла остати узбуђена због тога. Почели су да уче људе у свом насељу и неке комшије како да користе ову стару машину за савијање коју су управо научили. Учили су своје другаре да праве занимљиве креације и шаре, Пренели су културу ткања по целом селу. Сви су желели да буду део тога, било је толико интересовања за стицање ове велике вештине.
Легендарна прича о старој машини за увијање

Недуго затим, прича о старој машини за савијање почела је да се прича у њеном селу и околини. Почео је да се посматра као више од старе машине, симбол историје и културе која живи у овом селу. Сељани су били поносни на своје способности ткања, као и на лепе предмете које су могли да направе. Али у том процесу су сачували традицију на ивици изумирања.
Очување прошлости са васкрсењем старе машине за увијање

Сељани у чамцу су знали да је машина слаба и да је морала да се негује. Одржавали су ватру добро и често како би били сигурни да ће трајати још много година. Желели су да нетакнута површина буде нешто за уживање свих будућих генерација, али и да се њихови власници сете колико је важно када уз неко вештачко светло читају о његовој историји.